T.S.ELIOT - ŠUPLJI LJUDI (prepev Ivana V. Lalića)

Mistah Kurtz – he dead

Peni  za starog Gaja

I

Mi smo šuplji ljudi

Mi smo punjeni lljudi

Jedno o drugo oslanjamo se

Glave ispunjene slamom. Vaj!

Presahli nam glasovi, što se

Šapatom zajedničim glase

Tihi su i beznačajni

Ko vetar u suvoj travi

Il stope pacova što pretrči

U našem suvom podrumu po srči.

Bezoblični oblik, bezbojna senka

Zatomljena snaga, nepokretan gest;

Oni koji su prešli

Uperena pogleda, smrti u drugo Carstvo

Pamte nas – ako li pamte – na ko izgubljene

Žestoke duše, no samo

Kao šuplje ljude

Punjene ljude.

II

Oči koje ne smem ni u snu sresti

Smrti u snovitom carstvu

Te ne pojavljuju se:

Tamo, oči jesu

Sunce na stubu slomljenome

Tamo, drvo se jedno njiše

I glasovi nam stižu

U uapevanom vetru tome

Svečaniji i iz veće daljine

Od zvezde koja pline.

Neka ne budem bliže

U snovitom carstvu smrti

I neka prerušen budem

Tako smišljeno, u krzno

Pacova, vranino perje, motke ukrštene

Na nekoj njivi

I krećem se kako me vetar prene

Ne bliže –

Ne taj konačni susret

U simračnom carstvu.

III

Ovo je mrtva zemlja

Ovo je zemlja kaktusa

Ovde su likovi kameni

Osovljeni, ovde ih stiže

ponizna molba ruke mrtvaca

Pod trepetom zvezde koja pline.

Je li ovako

U drugom carstvu smrti

Kad budimo se sami

U čas kada nas

Groznica nežnosti trese

Usme koje bi da ljube

Sriču molitve slomljenom kamenu.

IV

Oči nisu ovde

Nema očiju ovde

U ovoj dolini zvezda na umoru

U ovoj praznoj dolini

Toj slomljenoj vilici naših carstava izgubljenih

Na ovom poslednjem zborištu

Mi zajedno napipavamo put

I izbegavamo govor

Skupljeni na toj obali natekle reke

Slepi, osim ako

Oči se ne jave opet

Kao trajna zvezda

Mnogolisna ruža

Sumračnog carstva smrti

Nada samo

Za prazne ljude.

V

Ukolo okolo kaktusa

Oko kaktusa oko kaktusa

Ukolo okolo kaktusa

Izjutra u pet sati.

Između ideje

I stravnosti

Između pokreta

I čina

Pada senka

                                                                Jer Tvoje jest Carstvo

Između zamisli

I tvorevine

Između osećanja

I odaziva

Pada senka

                                                                Život je vrlo dug

Između žudnje

I grča

Između moći

I postojanja

Između suštine

I potonjeg

Pada Senka

                                                                Jer Tvoje jest Carstvo

Je Tvoje jest

Život je

Jer Tvoje jest

Ovako svetu dođe kraj

Ovako svetu dođe kraj

Ovako svetu dođe kraj

Ne s tutnjem već sa cviljenjem.

                Prvi moto pesme je citat i novele Dozefa Konrada Heart of Darkness; to su reči kojima “mali” na brodu objavljuje smrt glaavnoh junaka.

                Drugi moto su reči koje deca izvikuju na ulici na praznik Guy Fawkes Day (Dab Gaja Foka), kojim se obeležava godišnjica takozvane “barutne zavere” (1605); zavera je imala za cilj da digne u vazduh Parlament za vreme zasedanja. Običaj je da se na godišnjicu otkrića ove zavere spaljuje slamom ispunjena lutka koja predstavlja Gaja Foka, osuđenog kao zaverenika; deca skupljaju od prolaznika priloge za takvu lutku.